|
Osnovana je
početkom 2004. godine od trojice rođaka entuzijasta. Od osnivanja bave
se uzgojem priplodnih ovaca rase Würtemberg. U uzgoju ovaca koriste se
najnovija svetska dostignuća u saradnji sa veterinarima iz Veterinarske
stanice u Sedlaru.
Sinhronizacijom polnog žara postiže se tri jagnjeta u dve godine sa
bližnjenjem preko 90 %.
Farma poseduje veštačke livade i pašnjake na površini od preko 10 hektara
ograđene električnim pastirom. Ukupno se obrađuje dvadeset hektara za
proizvodnju zrnaste hrane.
Novo u Srbiji, texel, tovna rasa
ovaca izuzetnog kvaliteta
Poreklo:
Teksel je holandska mešana ovca. Postala je sredinom 19. veka. Kao
materinske osnove sa ovnovima engleskih mesnatih rasa (Leicester,
Lincoln, Cotsnold, itd). Ime je dobila po istoimenom ostrvu.
Uslovi: Rasa ovaca teksel živi pod vedrim nebom i gaji se
isključivo pašnjačkim sistemom jer dobro koristi pašu. Uz slabu dohranu
serealima (ovas-ječam-soja, male količine kukuruza) za vreme laktacije
kada su trojke ili dvojke i to u periodu prva dva meseca. Posle tog
vremena, jagnjad počinje da pase.
Plodnost: Prirodnim pripustom prolipicitet je od 100 ovaca 190 do
200 jagnjadi. Mlada grla ulaze u priplod nakon 8 do 10 meseci.
Prirast: Težina ovnova je od 115 do 130 kg a težina ovaca od 80 do
90 kg. Dnevni prirast jednog ojagnjenog je 300 do 400 g, a dvojki od 250
do 350 g
Trup teksel ovaca je slabo prekriven lojem. Jagnjad se mogu prodavati i
duže i u većoj težini. Bez gubljenja visokih klaničnih svojstava randman
mesa je oko 60 %, a randman vune iznosi od 55 do 65 %.
Rasprostranjenost: Teksel se gaji u raznim klimatskim uslovima:
Holandiji, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Italiji, Brazilu, Australiji,
Austriji, itd.
Grla na farmi u Sedlaru su uvezena iz Francuske, od 4 linije. Od 25 do
sada ojagnjenih ovaca, ima 50 jagnjadi, od toga 19 bližnjenja, 3
trojanjenja, 3 puta jedno jagnje, što je u proseku 2 jagnjeta po ovci.
Ovnovi teksel rase koriste se kod ostalih rasa kao amelioratori radi
poboljšanja kvaliteta mesa. U tome daju vrhunske rezultate.
Planirana je izgradnja Repro-centra za veštačko osemenjavanje ovaca sa
Veterinarskom stanicom u Sedlaru, u saradnji sa Stočno-veterinarskim
centrom Velika Plana.
Nikodijević Dejan
064/280-33-62
Radojević Slađan 064/29-49-189
Nikodijević Zoran 063/77-60-745 |
Na 74. Međunarodnom sajmu poljoprivrede
u Novom Sadu
MNOGOBROJNA PRIZNANJA RESAVSKIM STOČARIMA
Na 74. Poljoprivrednom sajmu u Novom
Sadu za izložene junice opština Svilajnac nagrađena je srebrnim peharom,
a junica Saše Genčića je proglašena za prvu pratilju.
Zlatnu medalju za novu rasu ovaca izloženu na Sajmu, rase texel, dobila
je farma ovaca iz Sedlara. Izložen je i konj lipicaner Milana Rajkovića,
koji je svrstan u prvu klasu.
Predsednik opštine Svilajnac Dobrivoje Budimirović je nagrađenima, 17.
maja na Sajmu uručio vredne poklone. Tom prilikom se zahvalio izlagačima
na očuvanju tradicije stočarstva u Resavi i pravom prezentovanju opštine
Svilajnac. Obišao je izložena grla Farme ovaca ,,Sedlare" i uručio
nagradu Dejanu Nikodijeviću, jednom od vlasnika farme.
Na sajmu u Novom Sadu izlažete grla iz vaše farme ovaca. Koliko ste
zadovoljni reakcijama na ovu vrstu ovaca u Srbiji?
-Interesovanje je veliko, radi se o novoj, mesnatoj rasi ovaca texel.
Predstavlja novinu u Srbiji, do sada kod nas nije bilo mesnatih rasa.
Uzgajivači naših rasa ovaca pokazuju veliko interesovanje za ukrštanje i
poboljšanje kvaliteta mesa, što je i odlika texel rase.
Koje su odlike ove rase ovaca?
-Sa Zapada je, randman mesa je vrhunski, investira se u uzgoj i ima
profita na kraju. Radi se o rasi koja pase, koja živi pod vedrim nebom,
na pašnjacima. Ulaganja su veoma mala, a randman mesa je visok, oko 70
%.
Pored ispaše, čime se još hrane?
-U toku cele godine žive pod vedrim nebom i kad su snegovi i veliki
mrazevi neophodno je dohranjivanje pod nadstrešnicom ili pomoću
hranilica koje su pokrivene. Samo u tom periodu se dohranjuju, kad nema
zelene mase.
Ishrana je uglavnom ispašom i senom?
-90 % je ispaša zelene mase. Ovca texel rase konzumira negde od 7 do 8
kg zelene mase dnevno.
Koju težinu dostižu?
-Kod ovaca van laktacije, u periodu kad jagnjad nisu sa njima, prosečna
težina im je 90 kg , a ovnova 130 kg.
Koliko je to više u odnosu na dosadašnje rase?
-Značajnija je količina mesa kod rase. Kod virtemberga je prosek takođe
130 kg, a mogu da dostignu težinu od 150 do 160 kg, tako i kod ove rase
možete da postignete 150-160, pomenuo sam samo prosek propisan za rasu.
Koji je procenat mesa u odnosu na težinu?
-Kod jagnjadi randman mesa je preko 70 %, a kod ovaca 60 %.
Odlikuju se velikom plodnošću?
-Ako se ide prirodnim putem, jedan pripust godišnje i jedno jagnje
godišnje od priplodnih grla, sa ovom grupom od 32 ojagnjene ovce, imamo
pet trojanjenja, četiri jednojagnjenke i ostalo su bližnjenja, znači u
proseku 2 jagnjeta po ovci.
Kolika su početna ulaganja, koliko treba uložiti u formiranje jedne mini
farme?
-Što se tiče uzgoja novih rasa, kao što smo mi uradili sa texelom, tu su
investicije malo veće. Uložili smo oko 30 000, 10 000 od kredita, a
ostalo su naša sopstvena sredstva. Što se tiče virtemberga, kad smo
počinjali 2004. godine, sva trojica smo imali po 10 do 15 ovaca, a sad
imamo preko 100 grla. Sav kapital nam je u grlima, u stoci.
Imate li tržište za jagnjad virtemberg rase?
-S obzirom na to da imamo nešto čiste virtemberg rase i nešto mešane, to
što je meso u klanju čiste rase, prodajemo za priplod, mušku i žensku
jagnjad.
Kako prolazite sa prodajom priplodnih grla?
-Za sada je procedura prodaje normalna.
Da li to znači da se sve veći broj ljudi opredeljuje da se bavi gajenjem?
-Mislim da sada u Srbiji ima vrlo malo ovaca u odnosu na situaciju u
staroj Jugoslaviji. Na Zlatiboru i Homolju starije generacije umiru i
smanjio se broj ovaca. Mnogi će se okrenuti ovčarstvu jer je to dobar
posao, nema fantastičnih zarada, ali može da se zaradi za normalan
život.
Od ovog posla se može pristojno živeti?
-Svakako, s tim da se usvajaju i primenjuju nova znanja a ne da se
oslanja na stara znanja, neophodno je stalno ići napred, učiti i
ispravljati sebe kroz posao.
Ko vas prati iz timova veterinara i stručnih konsultanata?
-Imamo izuzetnu poslovnu saradnju sa Veterinarskom stanicom u Sedlaru na
čelu sa direktorom dr veterinarske nauke Budimirom-Budom Šošićem. U
svakom trenutku su uz nas, najviše što se tiče preporuka, a i
veterinarskih intervencija.
Rade Đorđević
(Emitovano na TV Svilajnac, 18. maj 2007) |
