Izložba slika povodom šest stotina
godina od početka izgradnje manastira Manasija
MANASIJA NA DANETOVIM PLATNIMA
Povodom
velikog jubileja 600 godina od početka gradnje manastira Manasija, u
organizaciji Udruženja likovnih stvaralaca iz Despotovca održana je
jednodnevna slikarska kolonija. Manasiju je po ko zna koji put naslikao
i najpoznatiji likovni umetnik u Pomoravskom okrugu Slobodan Dane
Popović.
,,Na koloniji u Manasiji i Vodenici manastirskoj okupilo se 64
autora iz svih krajeva Srbije", kaže Dane i nastavlja: ,,Izdvojio bih
Slavišu Filipovića-Fileta, Miomira Nešića i Marinu Dimitrijević-Macu iz
Donje Resave, a iz Gornje Momčila Vuksanovića-Momu Bradu i Milosava
Ivanovića-Baju. Svi su se odazvali s punim srcem i doneli svoj rad ili
su radili na licu mesta. Iz sećanja na Despota, koji je zadužio sve nas
iz Gornje i Donje Resave, čitav region do kapija beogradskih, možda i do
Subotice, do Sant Andreje, proizašla su 64 dobra rada."
Slike i ikone su poklon manastiru
Manasija povodom šest vekova postojanja svetinje. Ramove je poklonilo
preduzeće ,,Ukras" iz Velikog Popovića. Dane napominje da će radovi
posle Despotovca biti izloženi i u Jagodini, Paraćinu, Svilajncu i
Beogradu u zadužbini Despota Stevana koju je dobio od ugarskog cara.
Nakon toga biće predate monaštvu Manasije.
Članovi Udruženja likovnih stvaralaca
,,Manasija" iz Despotovca ovih dana prikupljaju radove za Jesenji salon.
,,Svake godine organizujemo Prolećni i Jesenji salon, na taj način
ljubomorno čuvamo i razvijamo Udruženje koje postoji 40 godina. Pravimo
i katalog za slikarsku slavu Sveti Luka, 31. oktobra", najavio je Dane i
dodaje:
,,U Klubu književnika u Jagodini 1.
novembra imaću samostalnu izložbu povodom jubileja Manasije. Krunisaću
pola veka stvaranja. Jednu građevinu slikao sam sa svih strana i
pokušavao da dovedem do perfekcije. Ceo moj život i pola veka rada
bazira se na manastiru Manasija. Stanujem na 300, 400 metara od
svetinje, a došao sam iz Sedlara 1949. godine i sebe smatram rođenim
Sedlarcem i Despotovčaninom." Dane je rođen 1944. godine u Sedlaru, a od
1950. godine živi u Despotovcu. Njegov otac Živojin-Žika Popović bio je
narednik u Kraljevini Jugoslaviji i pre Drugog svetskog rata prvi
predsednik opštine u Sedlaru. Majka Latinka je bila upravnik prve Pošte
u Sedlaru koja je otvorena 1941. godine. Stariji brat Rade, pravnik po
zanimanju, rođen je 1942. godine.
Dane slika od svoje petnaeste godine, a već sledeće godine
izložio je svoja platna. Imao je samostalne izložbe širom bivše
Jugoslavije i u zemljama zapadne Evrope. Njegove slike posvećene
Manasiji izložene su u stalnoj galeriji Vodenice, staroj 400 godina.
Vesna M. Stajić
(emitovano na TV Resava Svilajnac 20. oktobra 2007.) |
|
Pola veka na slikarskom platnu Slobodana Popovića
Daneta
Slobodan Popović je rođen 1944.
godine u Sedlaru, a od 1950. godine živi u Despotovcu.
Slikar je izuzetne snage, talenta, koji je formirao svoju umetničku
ličnost i pronašao svoj izraz. Slika od svoje petnaeste godine i svoju
prvu samostalnu izložbu Popović priređuje kao šesnaestogodišnjak.
Likovno usavršavanje traje nekoliko godina kada i završava likovnu
akademiju u klasi Nedeljka Gvozdenovića u Beogradu. Proveo je osam
godina u Parizu slikajući na Mon Martru. Izlagao je u svim većim
gradovima bivše Jugoslavije, u Švedskoj, Austriji, Nemačkoj i Italiji.
Učesnik je brojnih likovnih kolonija. Gde god da je bio u srcu je nosio
lepotu i tajanstvenost Manasije i Srbije.
O njemu su pisali i govorili Aleksa Čelebonović, Đorđe Kadijević, Nikola
Kusovac, Pero Zubac, Milovan Vitezović, dr Draško Redžep i mnogi drugi.
,,Na svet izašao posle sunca, tamo negde na početku sveta, gde Resava
svija svoju kičmu bespomoćno ponekad, bunovno večno!
Lutao je meridijanima Srbije, pa onda meridijanima Evrope da bi otkrio
kako jedino meridijani osećanja imaju prostranstvo i dubinu. Zato se
nastanio samo u njima, bolan do iznemoglosti, voljen do zlotvorosti,
čuvar tamnovanja vlastite moći i nemoći.
Slikar zavešta sebe koloritu boja, koloritu dana, koloritu gneva, do
gnevne iznemoglosti. Zaveštanje traje iskreno i pošteno, kad se sumnja
orošeno, pozivajući kičicu na ispovest. A ispovest je pred vama i
upravo- pogledajte je."
Rade Obrenović
,,...I kao što je katedrala u Ruanu, u različitim trenucima dnevne
svetlosti imala značenje simbola neutešnog, trag naše ukupne
prolaznosti, tako je i Manasija, u rasveti naše najmoćnije postkosovske
neodredljivosti, na slikama Slobodana Popovića osvojila, kao prvi i baš
potonji put, likovnu legendu po sebi, u prepoznatljivoj rasveti onoga
što se desilo , i onoga što se više nikada neće ponoviti.
Slobodan Popović nas posmatra, tako različite i tako izgužvane kroz
prozor vlastite Manasije. Manasija na Popovićevim platnima, takođe,
javlja se kao san. Kao otkrovenje. Sugestivno, jedinstveno, najmoćnije.
Sve češće mi se dešava da u Manasiju, legendarnu i Stefanovu, gledan po
Popović Slobodanu."
Dr Draško Redžep
|
|
Slikaru Slobodanu Popoviću- Danetu
U Sedlaru Resavskome, osmog juna
Hiljadu devetsto četrdeset i četvrte
Dok su zvezde treperile i hor ptica pevušo
U svitanju zore rane, zaplaka se muško dete
Rodio se toga dana srpski slikar od Resave Dane.
Resava ga napajala umivala i kupala
Manasija nadahnula svetim duhom punom čari
Bog Danetu od rođenja za slikanjem moć podari.
Slikao je kao dete od mladosti svoje rane
Obišao sve evropske prestonice, sve gradove i kafane
Slikao je u Parizu i gledao Senu plavu
Al u duši nosio je Manasiju, rodno selo i Resavu
U tuđini izdržati nije mogo
Silna ljubav vratila ga otadžbini i svom zavičaju.
Koliko ga rodna gruda pleni i napaja
Hiljadu je slika Manasije i Resave naslikao.
Al još uvek dovoljno mu nije, pa i dalje osećaje
Slikama kazuje i iz srca svoju ljubav lije.
Poštovani Slobodane Popoviću- Dane
Pedeset si godina slikao
Sve svetinje Srpskog roda i lepotu svu Srbije
kroz izložbe širom sveta slikama si prikazao.
Koliko je tvoje rodoljublje, šta sve želiš
I koliko možeš još ti duša nije iskazala
Zato slikaj i dugo nam živi.
Slobodane Popoviću na svemu ti hvala.
Gde god kreneš i gde god se nađeš
Nek te prati šum tvoje Resave
I blagoslov svete Manasije
Nek ti život teče kao žubor vina
Nek se s tobom druže pesma, ljubav i istina
Nek ti zvezda sreće svud i vazda sija
To ti žele tvoji sugrađani, prijatelji,
I kolege među njima Sima Jevtić
I pesnik Milija.
S poštovanjem
Milija Radivojević Baja
|
|
Manasija
(posvećena S. Popoviću Danetu)
Oči ima i srce za
tri sunca, za veke i vekove.
Nedra ima za pobesnele konje,
i ruke stoprste da
zagrle sav nebeski svod.
Ručaju kosti pod zidinama,
njište konji u kasnu noć
i leleču žene.
Despot danima silazi
niz brda,
na konju crnom-
bliska ga smrt obliva,
al’ sve veći, sve jači je on
stiže u nezaborav.
Oči ima i srce za vekove
i vekove
i kurjačke grudi
da sav srpski rod svije.
Miomir Nešić
|
