|
PREVAZIŠAO BREMOVE PAPAGAJE
Nemački
penzioner, vlasnik pekare ,,Mara'' u Sedlaru Jovan Milovanović-
Pikanić, rođen 1950. godine, ima više ljubavi u životu. Očigledno,
jer je i nadaleko čuveni odgajivač ptica- papagaja, golubova i
ukrasnih kokošaka. Kaže da je njegovo bavljenje pernatim životinjama
počelo kao ljubav iz mlađih dana. Najpre se pomalo zanimao
tigricama, a onda se davne 1984. godine vratio iz Nemačke uvezavši
kanarince, posle čega se ozbiljnije posvećuje svom hobiju, počinje
da gaji nešto veće ptice. Kanarince više nema u svojoj
odgajivačnici...
U svom domaćinstvu trenutno ima oko 150 ptica, najviše papagaja. Ponosi
se malim aleksandrima jer je prvi u našem kraju izveo kreminu i
lesing (reč je o bojama ove vrste papagaja- prim. aut.). Osim ove
vrste gaji i penante, rozele, šen, rozenburg, egzote, crvenokrile
papagaje, stelne, pevajuće, kozice, rozenkolise, standard, glanc i
nimfe.
Na brojnim izložbama u Požarevcu, Kragujevcu, Nišu, Smederevu, Lapovu,
Svilajncu, njegovi papagaji doneli su mu mnogo pehara i medalja,
osvajali prva mesta na šampionatu države.
Pored papagaja, bavi se i golubarstvom, kako kaže za svoju dušu. Ima ih
oko 70, staronemačke mevhe, srpske prevrtače, santinete, lepezane
(paunaste golubove), sedlarske preletače.
Od ukrasnih kokošaka gaji jokohamu (malu rasu), selbriht (srebrni i
zlatni), bantam (oranž i crni), krupnu rasu orpington, suseks i
austrolopu.
Član je čak tri udruženja odgajivača pernatih ljubimaca: ,,As’’ u
Svilajncu, ,,Ćuran’’ u Jagodini i ,,Oaza’’ u Paraćinu. Ima mnogo
prijatelja u celoj Srbiji, od Vranja do Subotice, sa kojima se
intenzivno druži i posećuje, to su uglavnom ljudi koji se bave istim
hobijem.
Porodica mu, po njegovim rečima, ne pomaže mnogo oko ptica, ali rado
posmatraju njihovo perje živih boja. Sve radi sam, osim što mu
ponekad dođe dečko koji voli ptice i malo mu pomogne oko njih. Ljudi
iz okruženja različito reaguju kad dođu i vide egzotične ptice, ili
čuju o njima. Neko kaže da su lepe, neko da je to skup hobi, itd.
Ne gaji ptice iz naših krajeva jer je to zakonom zabranjeno. Sve su
uvezene i s obzirom na to da su zatvorene i da ne izlaze iz kaveza
nema opasnosti od npr. pre nekoliko meseci aktuelnog ptičjeg gripa
ili neke druge zarazne bolesti.
Dnevno uz svoje ptice provede oko tri sata dajući im raznovrsnu hranu-
suncokret, proso, svetlo seme, muhar, niger itd, koju nabavlja u
Vojvodini, menjajući im vodu jednom do dva puta i čisteći im kaveze
i bokseve. Tvrdi da mu to ne predstavlja napor već zadovoljstvo s
obzirom na to da je mlad penzioner. Ljubimca među pticama nema, ne
vezuje se emotivno za određenu jer uginu. Ranije ih je imao, rukom
ih hranio.
Ovaj vrsni odgajivač sa mnogo ptica i nekoliko legla u toku godine,
prosto se uvredi na pitanje da li se od prodaje ptica može ostvariti
prihod, da li se od tog posla može živeti: ,,Nisam ja trgovac, pa
da... Više mi je gubitak. Razmenjujem ptice, izvodim nove rase, to
mi je hobi, bavim se time samo za svoju dušu. I poklanjam
prijateljima...’’ U prisustvu svojih pernatih ljubimaca se odmara i
nalazi svoj duševni mir.
Planira da u ovoj 2006. godini izvede malo više ptica i s obzirom na to
da su mu aleksandri dobre vrste, dobre mutacije, nada se da će biti
vrhunske.
Kao dobar poznavalac ptica, pre svega inteligentnih papagaja, onima koji
su raspoloženi da za kućnog ljubimca imaju papagaja a nemaju
nikakvog iskustva sa njima, preporučuje tigricu ili nimfu jer veće
ptice nisu pogodne za početnike. ,,Najvažnija je ljubav. Ne bi
trebalo da plaše pticu, a ukoliko žele da je nauče da oponaša
ljudski glas i govor, da priča, neka joj uporno ponavljaju određene
reči.’’
Jovan
Milovanović-Pikanić, Sedlare
Tel. za kontakt 035/338-124
Vesna M. Stajić |
